Globalni uspon veštačke inteligencije: Tehnološki jaz između bogatih i siromašnih postaje sve dublji
Iako upotreba generativne veštačke inteligencije (AI) beleži rekordan rast širom planete, najnoviji izveštaj kompanije Microsoft upozorava na zabrinjavajući trend: jaz u digitalnoj moći između razvijenih zemalja i onih u razvoju nastavlja da se širi. Prema podacima Instituta za AI ekonomiju kompanije Microsoft, pristup ovoj revolucionarnoj tehnologiji postaje novo polje globalne nejednakosti.
Statistika koja opominje: Gde smo u 2026. godini?
U prvom kvartalu 2026. godine, generativnu AI redovno koristi 17,8% svetske radno sposobne populacije. Međutim, kada se podaci raščlane, slika postaje znatno složenija. U razvijenim zemljama, procenat korisnika uzrasta od 15 do 64 godine iznosi visokih 27,5%, dok je u zemljama u razvoju taj broj skoro duplo manji – svega 15,4%.
Ono što najviše brine analitičare jeste brzina produbljivanja ovog jaza. U odnosu na drugu polovinu 2025. godine, razlika između bogatih i siromašnih nacija porasla je za dodatnih 1,5 procentnih poena, što ukazuje na to da manje razvijena društva ne uspevaju da prate tempo tehnološkog marša.
Uzroci jaza: Od struje do jezika
Eksperti Microsofta identifikovali su tri ključna faktora koji koče globalnu demokratizaciju veštačke inteligencije:
Infrastrukturna nejednakost: Nedostatak stabilne električne energije i brze internet konekcije ostaje nepremostiva prepreka za milijarde ljudi.
Digitalna pismenost: Veštačka inteligencija zahteva osnovne digitalne veštine koje u mnogim delovima sveta još uvek nisu standard.
Jezička barijera: Istorijski gledano, AI modeli su najbolje funkcionisali na engleskom jeziku. Iako napredak u obradi neevropskih jezika podstiče usvajanje AI u Aziji, mnoge lokalne zajednice su i dalje isključene iz ovog ekosistema.
Iznenađujući lideri: SAD tek na 21. mestu
Iako su Sjedinjene Američke Države domovina giganata kao što su ChatGPT, Claude i Gemini, one se ne nalaze na vrhu liste po stopi usvajanja. Sa 31,3% korisnika, SAD zauzimaju tek 21. mesto.
Na vrhu svetske rang-liste neprikosnoveno vladaju Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) sa impresivnih 70,1% udela u populaciji koja koristi AI. Slede ih Singapur, Norveška, Irska i Francuska. Kina, koja se sa SAD bori za primat u razvoju tehnologije, beleži stopu korišćenja od 16,4%, mada analitičari napominju da je podatke za Kinu, Rusiju i Iran teže precizno konsolidovati.
AI i tržište rada: Između obećanja i otpuštanja
Microsoft u izveštaju nudi optimističan pogled na tržište rada, tvrdeći da bi AI alati za programiranje mogli zapravo povećati potražnju za programerima umesto da ih zamene. Ipak, stvarnost na terenu je ambivalentna.
Sama kompanija Microsoft je u aprilu 2026. godine, po prvi put u svojoj istoriji, ponudila dobrovoljne odlaske za skoro 9.000 zaposlenih u SAD. Ovaj potez prati širi trend u tehnološkom sektoru gde je, prema podacima platforme Layoffs.fyi, od početka 2026. godine bez posla ostalo skoro 99.000 ljudi, primarno u Sjedinjenim Državama.
Metodologija i ograničenja
Važno je napomenuti da se Microsoftov izveštaj u velikoj meri oslanja na podatke prikupljene sa Windows računara i servisa kao što su Bing i Copilot. Korišćenje AI alata na Apple uređajima (iPhone, Mac) obuhvaćeno je samo delimično, što znači da bi stvarni brojevi mogli biti još veći, posebno u segmentu mobilnih aplikacija.
Dok veštačka inteligencija nastavlja da transformiše ekonomiju, ključno pitanje za 2026. godinu ostaje: hoće li tehnologija služiti kao most za napredak svih, ili kao novi zid koji će dodatno izolovati najsiromašnije delove sveta?
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
The post Globalni uspon veštačke inteligencije: Tehnološki jaz između bogatih i siromašnih postaje sve dublji first appeared on Objektivni.
