Alarmantni porast moždanog udara u zemljama u razvoju: Kako zaustaviti „tihu epidemiju“?

Moždani udar, poznat i kao cerebrovaskularni insult (CVI), decenijama predstavlja jedan od najvećih globalnih zdravstvenih izazova. Iako pogađa ljude svih društvenih slojeva, on predstavlja ogroman ekonomski teret za zdravstvene sisteme širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), moždani udar je još 2015. godine zauzeo visoko drugo mesto na listi 10 vodećih uzroka smrti u svetu. Zajedno sa ishemijskom bolešću srca, ove dve dijagnoze odgovorne su za smrt preko 15 miliona ljudi godišnje.

Zanimljivo je da se rangiranje uzroka smrti razlikuje u zavisnosti od ekonomske moći države. Dok je u razvijenim i srednje razvijenim zemljama moždani udar drugi uzrok smrtnosti, u siromašnim zemljama on zauzima treće mesto – odmah iza respiratornih infekcija i dijarealnih bolesti, koje su i dalje dominantne u nerazvijenim regijama.

Šta je zapravo moždani udar?

Moždani udar je urgentno stanje koje nastaje usled poremećaja dotoka krvi u mozak, što dovodi do oštećenja i odumiranja moždanih ćelija zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija. Postoje dva osnovna tipa:

Ishemijski udar: Nastaje usled začepljenja arterije krvnim ugruškom (trombom). Ovo je najčešći oblik, odgovoran za oko 87% svih slučajeva.

Hemoragijski udar: Nastaje usled pucanja krvnog suda i izlivanja krvi u moždano tkivo.

Prognoza pacijenta direktno zavisi od brzine lekarske intervencije, obima oštećenja i lokalizacije udara. Mozak je komandni centar tela, te oštećenja na desnoj strani često uzrokuju paralizu leve strane tela i probleme sa vidom, dok udari na levoj strani utiču na govor i desnu stranu tela. Oštećenja moždanog stabla su najkritičnija i često vode u komu ili fatalni ishod.

Zašto su zemlje u razvoju posebno ugrožene?

Istraživanja objavljena u stručnim časopisima poput Journal of Neurological Sciences ukazuju na zabrinjavajući trend: dok u bogatim zemljama broj slučajeva opada zahvaljujući prevenciji, u zemljama u razvoju on dramatično raste. Nekoliko je ključnih faktora:

Fokus na zarazne bolesti: Zdravstveni programi siromašnih zemalja tradicionalno su usmereni na borbu protiv infekcija, dok se bolesti modernog životnog stila (dijabetes, hipertenzija) često zanemaruju dok ne bude prekasno.

Nedostatak vodiča i protokola: Kvalitet i primena smernica za prevenciju su na znatno nižem nivou u poređenju sa razvijenim ekonomijama.

Nedostupnost hitne pomoći: U ruralnim sredinama zemalja u razvoju, mogućnost dobijanja trombolitičke terapije (koja razbija ugrušak) u okviru „zlatnog sata“ praktično ne postoji.

Visoka cena lečenja: Čak i tamo gde terapija postoji, ona je često preskupa za prosečnog građanina. U državnim bolnicama pacijenti neretko moraju sami da snose deo troškova lekova, što je za mnoge nepremostiva prepreka.

Paradoks smrtnosti: Manji rizik, veća fatalnost

Studije koje su sproveli Teo i Dokainiš otkrile su šokantan paradoks: smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je veća u siromašnim zemljama nego u bogatim, uprkos tome što bogate zemlje imaju veći kumulativni nivo faktora rizika (poput gojaznosti i stresa). Razlog leži u nedostatku adekvatne terapije i lošoj disciplini pacijenata. U niskoproduktivnim ekonomijama, pacijenti prestaju da uzimaju lekove jer su im preskupi ili fizički nedostupni, što direktno vodi ka fatalnim ishodima.

Strategija borbe: Prevencija kao jedini put

Budući da je lečenje posledica skupo i često neizvesno, stručnjaci poput profesora Lojd-Šerloka sa Univerziteta „East Anglia“ naglašavaju da je prevencija najmoćnije oružje zemalja u razvoju.

„Targetirani skrining procesi su relativno jeftin oblik prevencije koji omogućava rano otkrivanje rizičnih grupa pre nego što dođe do katastrofalnog udara.“

Ključni koraci u borbi protiv rasta broja obolelih:

Kontrola krvnog pritiska: Redovno samomerenje pritiska kod kuće dokazano smanjuje rizik tokom vremena, jer pacijenti postaju svesniji svog stanja.

Prestanak pušenja: Duvan je jedan od vodećih neprijatelja krvnih sudova.

Promena ishrane: Smanjenje unosa soli i zasićenih masti može drastično popraviti zdravlje arterija.

Edukacija javnosti: Razumevanje ranih simptoma (npr. utrnulost lica, otežan govor) može spasiti život.

Iako ne možemo uticati na genetiku, pol ili godine, kontrola faktora na koje možemo uticati predstavlja jedinu realnu šansu da zemlje u razvoju izbegnu krizu koju donosi moždani udar. Fokus mora biti na jačanju primarne zdravstvene zaštite i učestalim preventivnim pregledima, jer je u ovom slučaju „gram prevencije vredniji od kilograma leka“.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs

The post Alarmantni porast moždanog udara u zemljama u razvoju: Kako zaustaviti „tihu epidemiju“? first appeared on Objektivni.